Канцеларија за инклузију Рома, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромашва Владе Републике Србије и Филозофским факултетом у Новом Саду, одржао је  промоцију књиге Ромологија, аутора Рајка Ђурића, истакнутог борца за права Рома и Ромкиња, књижевника, публицисте и једног од највећих познавалаца историје ромског народа, културе и језика. Књига разматра појам, дефиницију и развој ромологије као научне дисциплине, затим културу, идентитет, историју (у којој значајно место заузима холокауст Рома), граматику и стандардизацију ромског језика.

У уводном делу су говорили проф. др Миливој Алановић, продекан за акредитацију Филозофског факултета, Љиљана Михајловић, директорка Канцеларије за инклузију Рома и Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије.

Проф.др Миливој Алиновић је истакао да је књига Рајка Ђурића, драгоцено подсећање  о неопходности истраживања и неговања свих облика у којима се испољава ромска кулутра са посебним акцентом на језик, књижевност и нада  се да ће у будућности вратити успостављеној традицији да се Ромологија изучава на Филозофском факултету.

Према речима Љиљане Михајловић, директорке Канцеларије за инклузију Рома, Ромологија је  подједнако намењена ромској и неромској заједници и веома је важна за будуће генерације које ће путем писане речи моћи више да науче о ромском језику, култури и традицији и да упознају идентитет ромског народа.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, је рекла да  интердисциплинарност и свеобухватност приступа чине Ромологију важним научним ресусом, због чега би ова књига требало да постане уџбеник на високошколским установама.

Професорка Високе школе за васпитаче „Михаило Палов“ у Вршцу Марија Александровић објаснила је зашто је посебно важно да знамо где је данас стандардни ромски језик, који је посебна област којој је аутор књиге био посвећен. „Још 1971. године указано је на то да ромски дијалекти у СФРЈ имају више сличности него разлика, а 2010. је поново покренута иницијатива за стандардизацију ромског језика, а том радном групом је председавао управо Рајко Ђурић“, казала је Алексанровић и указала да савремени стандардни ромски језик има 38 слова и користи латинично писмо. Ромски језик се почео изучавати као изборни предмет у школама 1986. године, а данас 68 основних школа широм Србије има предмет Ромски језик са елементима националне културе, док је Висока школа у Вршцу једина у региону која се бави изучавањем ромског језика. „Улогу у стандардизацији сваког језика имају не само образове институције, већ сви који се језиком баве јавно, као што су медији, судски тумачи и преводиоци“, закључила је Александровић.

Учеснике промоције је одушевило излагање и импресије о делу, Мирјане Сулејмановић, студенткиње Технолошког факултета:„И сама сам сведок дискриминације и неразумевања на које Роми наилазе у свим државама света, али ово дело, улило ми је наду да ће сви читајући странице ове књиге, размишљати и градити нову слику о овом измученом народу. Пробудио се у мени осећај поноса што припадам народу који се вековима бори за једнакост. Мотивисана сам нашом историјом, да наставим и сама да се борим, да не одустајем од идеје, да ћемо једнога дана и ми наћи место под небом, које је само наше“.